Znanje ne sme da ima granice

Beograd, oktobar 2021 - „Moja sestra i ja nemamo računar kod kuće i zato nismo mogli da pratimo onlajn nastavu“, priča nam trinaestogodišnji Marko, učenik 7. razreda beogradske Osnovne škole „Branislav Nušić“.

I godinu mlađem Đorđu Manojloviću savladavanje nekih zadataka nije bilo lako iako ima računar kod kuće.

„Bilo je malo teže onlajn da se uči, jer smo morali sve sami. Meni je lakše kada idem u školu i radim sa nastavnicima“, kaže Đorđe. 

Čak 20 odsto učenika njihove škole, odnosno njih 160, dolazi iz romskih i siromašnih porodica koje nisu u stanju da priušte računar. Često nemaju ni tehničke mogućnosti za učenje na daljinu u naseljima u kojima žive jer mnogi nemaju struju, čime su im mogućnosti za učenje i praćenje digitalne nastave dramatično smanjene. 

Zato što obrazovanje ne sme biti uskraćeno nijednom detetu tokom pandemije, Delegacija Evropske unije u Srbiji, UNICEF i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokrenuli su, kao odgovor na COVID-19 krizu, projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“.

Da bi upravo ta deca imala pristup kvalitetnom učenju na daljinu, i da bi se unapredile digitalne kompetencije i đaka i nastavnika, 30 škola je dobilo 1890 tableta i 60 lapotopova. Računare su dobili i pedagoški asistenti u svim predškolskim ustanovama i školama u Srbiji. 

Ovi računari omogućili su formiranje digitalnih biblioteka iz kojih đaci mogu da iznajmljuju tablete za učenje.

U školi „Branislav Nušić“, koja je dobila 63 tableta i 3 laptop računara, ponosni su na sve aktivnosti koje sprovode tokom realizacije projekta, a zahvaljujući toj opremi. 

„Pružili smo podršku učenicima koji su polagali završni ispit i birali buduće škole i zanimanja. Krajnji efekat je da su svi učenici, uključujući i decu sa slabijim školskim postignućem, upisali željene škole. Druga aktivnost je bila ,Letnja škola’ krajem avgusta u koju smo uspeli da dovedemo decu iz depriviranih sredina, čiji roditelji imaju problem i sa bazičnom pismenošću. Kroz ,Letnju školu’ i rad na tabletima, nadoknadili su propušteno gradivo“, objašnjava Marijana Stefanović, direktorka škole.

Marko i Đorđe, sa početka naše priče, su među 85 učenika i učenica koji su redovno pohađali „Letnju školu“, i koji su uz pomoć nastavnika i učenika-mentora, uz korišćenje tableta, savladali teškoće u učenju.   

„Ja sam se prijavio za časove matematike i fizike. Išli smo na neke sajtove gde su igrice iz matematike. Ako nisam znao da uđem u aplikaciju pomagali su mi  nastavnica i pedagoški asistent. Dosta sam naučio. Sada znam da otvaram programe, uključim Jutjub, pretražujem na Guglu“, priča ponosno Marko. 

I Đorđu je učenje u „Letnjoj školi“ bilo zabavnije.

„Ponavljali smo lekcije iz 5. razreda, a zadatke smo rešavali preko tableta. Meni se to baš dopalo jer je zanimljivije i lakše se pamti“, kaže Đorđe.

Angelina Marković, učenica 8. razreda, dolazila je u „Letnju školu“ da upotpuni svoje znanje iz srpskog jezika, ali i da vršnjacima, koji imaju lošije ocene, bude mentor iz hemije. 

„I meni koja sam odličan đak, bilo je teško da učim od kuće. Ovako smo u digitalnoj biblioteci, uz pomoć tableta, na primer, učili gramatičke pojmove. Nađemo ih na internetu i onda ih kroz igru ponavljamo“, objašnjava Angelina.

Važan preduslov uspešnosti ovog projekta jeste motivacija i uključenost nastavničkog kolektiva. Ova škola je primer u tome.  

„Na svakom času smo koristili tablete. Rešavali smo zadatke kroz matematičke igrice na internetu, jer kroz igru i zabavu oni dosta nauče. Kod svih đaka primećujem napredak“, tvrdi Jelena Belča, nastavnica matematike.

I njena koleginica koja predaje fiziku, Jasmina Keković, smatra da je korist od projekta višestruka za sve.

„Decu koja do tada nisu koristila tablete smo obučili da na njima rade. Vidi se i razlika u njihovom samopouzdanju, i skok u znanju i angažovanju“ objašnjava Jasmina.

A koliko je romskoj i siromašnoj deci bilo teško da uče od kuće, najbolje zna Toni Bislimi, pedagoški asistent. On je đacima, koji nisu imali tehničke mogućnosti da prate nastavu, mesecima nosio štampane materijale kući.

„Zato je moj zadatak, od kada smo dobili tablete, da ih uvedem u taj digitalni svet. Brzo su to savladali. Deca su sama po sebi snalažljiva i pomažu jedni drugima“, kaže Toni.

Vršnjačka edukacija i iste tehničke mogućnosti za učenje, najznačajniji su efekti projekta za Nevenku Joksović, bibliotekarku u digitalnoj biblioteci i koordinatorku projekta.  

„Bilo je divno gledati kako stariji đaci pomažu mlađima da uključe tablete, da nađu aplikacije. Sada ćemo oformiti i ,učeničke klubove’ pa će nastavnici, i učenici koji imaju visok nivo postignuća u školi, nastaviti da pružaju podršku u učenju deci kojoj je to potrebno“, objašnjava Nevenka.

Važno je i da nastavnici unaprede svoje kompetencije i da nauče kako da što više dece iz ranjivih grupa uključe u učenje na daljinu. Zato je projektom i planirana obuka 900 nastavnika i stručnih saradnika, i 250 pedagoških asistenata. Među njima će biti i nastavno osoblje škole „Branislav Nušić“.

„Ovaj projekat je doneo sve ono što je korona uzela - povezivanje dece,  druženje učenika iz različitih odeljenja, vršnjačku podršku, tehničku opremljenost škole. Sada je manja razlika između dece, sada svi imaju sve“, zadovoljno tvrdi Nevenka.  

Projekat „Premošćivanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“ trajaće do 2023. godine. Krajnji cilj je da obrazovni sistem postane otporniji na krizne situacije kao što je ova izazvana pandemijom COVID-19, i da bude sposoban da odgovori na zahteve učenika kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. 

Očekuje se i povećanje tehničkih kapaciteta i nastavničkih kompetencija za nastavu na daljinu. Učenici bi trebalo da dobiju direktnu, adekvatnu, individualizovanu i psihosocijalnu podršku za nastavak obrazovanja i svakodnevni život. Time će, kao i Marko i Đorđe, steći veće samopouzdanje i kompetencije za rad u digitalnom svetu, čime će se sprečiti nastajanje i produbljivanje digitalnog jaza.